PROGRAM za datum :: 22/03/2018 Klikni ovde za kompletan program
  Četvrtak, 22/03/2018, 19 : 00
Bremenitost odsustva

Ako je “praznina” (emptiness; šunyata) središnji pojam budističke filozofije, budističkog iskustva i - posebno u njenom dalekoistočnom obliku - budističke umetnosti, zašto onda taj pojam nailazi na toliko nerazumevanja, na razne mistifikacije, pa i obfuskacije, posebno na (modernom) Zapadu? Da li je praznina doslovno apsolutno ništavilo ili samo “ono što nije nijedna stvar (objekat, opredmećenost)”? Dakle, da li je ona čista subjektivnost primordijalnog, neuslovljenog “ja jesam”, večito prvo lice jednine sadašnjeg trenutka, ili ontološka “toplotna smrt” univerzuma? Da li je praznina odsustvo nečega ili čista potencija, bremenitost mogućeg? I kakve sve to ima veze sa osnovnim ontološkim pitanjem – „zašto nešto a ne ništa”? Da li je možda bolje da je praznina, šunyata (na sanskritu šunya izvorno znači nula, ništa, prazno), prvobitno prevođena na evropske jezike kao “prostornost” (“spaciousness”), pa čak i “prisutnost” (“presence”)? I šta bi uopšte značilo stvarati umetnost iz stanja duha koje je marinirano u praznini? I da li su neki savremeni zapadni umetnici, pozivajući se na (budističku) prazninu kao inspiraciju, stvarno razumeli njen puni opseg i domet?

Neke moguće odgovore – ali ne kao definitivne, već pre kao skice – na ova ali i druga pitanja u vezi budističke (i daoističke) praznine pokušaće da ponudi multimedijalno veče – BREMENITOST ODSUSTVA - ESTETIKA PRAZNINE u BUDISTIČKOM ISKUSTVU i UMETNOSTI. U njoj učestvuju Mirko Gaspari, filozof; Mariko Hori, japanska vizuelna umetnica; i Okwang Sunim, učitelj zena i zen budistički monah našeg porekla koji je proveo 20-tak godina po budističkim manastirima Šri Lanke, Tajlanda i Južne Koreje.

Najpre će Gaspari isplesti narativ o značenju praznine u daoističkoj i budističkoj filozofiji; u njihovom duhovnom praxisu, to jest, iskustvu; univerzalnom, opšteljudskom značenju i dosegu tog iskustva i, napokon, u dalekoistočnoj (pa i modernoj, zapadnoj) umetnosti. Neke delove tog narativa ilustrovaće muzikom i projekcijom slajdova.

Potom će Okwang Sunim, u stanju meditativne apsorpcije zen budističkom prazninom, izvesti performans instalacije savremene japanske vizualne umetnice Mariko Hori nazvane “Prostor između Dana i Kapije jeste put ka Kapiji Bez Vratnica”. Specifičnost ovog performansa jeste u tome što se instalacija – koja je, iako prožeta modernim senzibilitetom i predmetima, ipak neka vrsta stvaranja “zen bašte” u pokretu – izvodi iz stanja duha koje izvire iz budističke praznine. Performans se odvija u apsolutnoj tišini publike i učesnika i predstavlja istovremeni pokušaj da se i publika saživi sa duhovnim stanjem praznine. Da bi se publici u tome pomoglo, Mariko Hori će tokom performansa poslužiti publiku zalogajima minimalističke “zen hrane” koja isto odražava prazninu u čulu ukusa (jede se u apsolutnoj tišini publike tj. intenzivnom, meditativnom posmatranju performansa). Performans počinje i završava se circa petominutnom zen meditacijom Okwanga Sunima.

Veče se završava premijernim javnim čantovanjem (‘pojanjem’) prvog srpskog prevoda ključnog zen budističkog teksta “Sutra srca” koji se svakodnevno čantuje u praktično svim zen budističkim manastirima širom sveta. Središnja tema teksta “Sutre srca“ jeste budistička praznina i njeno filozofsko značenje i iskustveno ostvarenje. Čant izvode Okwang Sunim, Mirko Gaspari i ženski hor “Mulabanda” iz beogradskog Vedanta joga centra. Ne samo da će to biti premijerno izvođenje čanta ovog prvog srpskog prevoda “Sutre srca” (preveo Gaspari) već će, skoro jedinstveno u svetu, u njenom premijernom javnom izvođenju po prvi put učestvovati i žene. Želja je i Okwanga i Gasparija da i na taj način načnu popriličnu patrijarhalnost zen budističke tradicije.

Potrebno je da veče ostane u vremenskim okvirima od približno dva sata pa će, saobrazno tome i u zavisnosti od dužine pojedinih segmeneta koja nije čvrsto određena, biti ili ne vremena i za pitanja iz publike. Dizajn najave, plakat i banner uradio je dizajner i član sanghe (zajednice) Zen centra Beograd Rade Anđelković.

NAZAD